EASA kategorije dronova: A1, A2, A3 vodič 2026

Ako si kupio dron ili tek planiraš, verovatno si već naleteo na oznake A1, A2, A3 i tajanstvene nalepnice C0, C1, C2. Deluje kao alfabetska supa, ali iza toga stoji jasan sistem koji određuje gde i kako smeš da letiš. Ovo je EASA Open kategorija — evropski okvir sa kojim Srbija sve više usklađuje svoja pravila. U ovom vodiču ti razlažemo sve na srpskom, sa fokusom na to šta konkretno znači za pilota koji leti kod nas.

Šta je uopšte EASA Open kategorija?

EASA (Evropska agencija za bezbednost vazdušnog saobraćaja) je podelila civilno letenje dronovima u tri nivoa rizika: Open (nizak rizik), Specific (srednji, uz odobrenje) i Certified (visok, kao klasična avijacija). Ogromna većina hobista i profesionalaca leti u Open kategoriji — to je „svakodnevno“ letenje bez potrebe za posebnim odobrenjem, ali uz jasna pravila.

Open kategorija ima jedno univerzalno pravilo koje važi za sve: maksimalna visina leta je 120 metara od najbliže tačke tla. To je granica ispod koje se retko kreće manuelni vazdušni saobraćaj i temelj bezbednog letenja. Sve iznad toga zahteva posebna odobrenja.

A1, A2, A3 — tri potkategorije objašnjene

Open kategorija se deli na tri potkategorije prema tome koliko blizu ljudi smeš da letiš. Logika je jednostavna: veći i teži dron = dalje od ljudi.

A1 — „letiš iznad ljudi (skoro)“

Najliberalnija potkategorija, namenjena najlakšim dronovima. Ovde spadaju dronovi ispod 250 g i oni sa oznakom C0/C1. Sme se leteti blizu ljudi, ali nikada namerno iznad skupova ljudi. Za najlakše dronove (poput popularnih „mini“ modela od ~249 g) pravila su najblaža jer je rizik od povrede minimalan.

A2 — „leti blizu ljudi, ali na bezbednoj distanci“

Ova potkategorija je za dronove srednje težine sa oznakom C2 (do 4 kg). Dozvoljava letenje u blizini ljudi uz horizontalnu distancu — tipično minimum 30 metara od nezaštićenih osoba, odnosno 5 metara u sporom „low speed“ režimu. Za A2 se traži dodatni ispit jer nosi veću odgovornost.

A3 — „daleko od svih ljudi“

Za najteže dronove Open kategorije (do 25 kg, oznake C3/C4). Letenje je dozvoljeno samo u oblastima gde nema neuključenih ljudi i na sigurnoj udaljenosti od naselja — tipično najmanje 150 m od stambenih, poslovnih ili rekreativnih zona. Ovo je „polje, njiva, prazan prostor“ režim letenja.

C-klase i CE oznaka — šta znače nalepnice na dronu

Od 2024. novi dronovi na EU tržištu nose klasnu identifikacionu oznaku — od C0 do C6. To je nalepnica koja odmah govori u kojoj potkategoriji dron sme da leti:

• C0 — do 250 g → leti u A1 (najslobodnije)
• C1 — do 900 g → A1 (uz ograničenja i Remote ID)
• C2 — do 4 kg → A2 (uz ispit) ili A3
• C3 / C4 — do 25 kg → A3

Uz to ide i CE oznaka — evropski znak usaglašenosti koji potvrđuje da proizvod ispunjava bezbednosne i tehničke standarde EU. C-klasa i CE zajedno govore da je dron „legalan“ za odgovarajuću upotrebu. Kada kupuješ nov dron, obrati pažnju na ove oznake — one direktno određuju gde smeš da ga koristiš.

Remote ID — digitalna „tablica“ tvog drona

Većina dronova iznad 250 g mora emitovati Remote ID — signal koji odaje identifikaciju drona, njegovu poziciju i poziciju pilota. To je vazduhoplovni ekvivalent registarske tablice: omogućava vlastima da znaju čiji dron leti i gde. Moderni DJI, Autel i drugi modeli već imaju Remote ID ugrađen. Ignorisanje ove obaveze je jedna od najčešćih grešaka koja piloti skupo plate.

Šta sve ovo znači za pilote u Srbiji?

Ovde dolazimo do ključnog dela. Srbija nije članica EU, ali Direktorat civilnog vazduhoplovstva (CAD) postupno usklađuje domaća pravila sa EASA okvirom. To znači da će ti poznavanje A1/A2/A3 sistema, C-klasa i Remote ID zahteva biti sve relevantnije — bilo da letiš kod nas, bilo da planiraš da letiš negde u EU.

Konkretno, u Srbiji za većinu profesionalnog i ozbiljnijeg letenja moraš biti registrovan operater i položiti ispit za pilota daljinski upravljanog vazduhoplova kod nadležnog tela. Regulativa je stroga, a kazne za nepridržavanje pravila su ozbiljne — od zaplene opreme do visokih novčanih sankcija. Letenje iznad ljudi, blizu aerodroma ili u zabranjenim zonama bez papira nije „sivo područje“, to je prekršaj.

Problem je što je put od „kupio sam dron“ do „letim legalno i sigurno“ pun zamki: koja kategorija važi za tvoj model, koji ispit tačno treba da položiš, kako se registruješ, gde smeš a gde ne smeš da letiš, koja osiguranja i evidencije se traže. Greška u bilo kom koraku može da te košta — i novčano i pravno.

Najbrži i najsigurniji put — kroz obuku

Umesto da mesecima dešifruješ propise i rizikuješ skupu grešku, najpametniji potez je da prođeš kroz strukturisanu obuku. U Lomingo školi za dron pilote te provedemo kroz kompletnu regulativu, praktičnu obuku i pripremimo te za sam ispit — pa te i prijavimo na polaganje. Naša osnovna obuka traje jedan vikend, a kroz nju je prošlo preko 1.000 polaznika i najveća dron zajednica na Balkanu.

Ako želiš da vidiš i naprednije programe — od FPV letenja do specijalizovanih industrijskih obuka — pogledaj celokupnu ponudu Lomingo obuka i usluga. Bilo da letiš iz hobija ili planiraš da od drona napraviš posao, znanje pravila je prvi korak, a papir koji ga potvrđuje — drugi.

Ključno za pamćenje

• 120 m visine je univerzalni limit u Open kategoriji.
• A1 = blizu ljudi (lagani dronovi), A2 = na distanci uz ispit, A3 = daleko od svih.
• C0–C6 oznake i CE na dronu određuju gde smeš da letiš.
• Remote ID je obavezan za većinu dronova iznad 250 g.
• U Srbiji regulativu vodi CAD i usklađuje se sa EASA — ispit i registracija su realnost, ne opcija.

Dronovi su sve pristupačniji, ali nebo nije bez pravila. Ko poznaje sistem — leti mirno. Ko ne — pre ili kasnije plati.

Prati sve vesti iz kategorije Regulativa na Dron Vesti.