Dron pao u vodu, šta odmah uraditi

Dron pao u vodu je jedna od najskupljih situacija za svakog pilota, ali prvih deset minuta često odlučuje da li ćete spasiti letelicu, bateriju, snimke ili baš ništa. Najvažnije je da ne paničite, ne pokušavate novo paljenje i da odmah prekinete svaki dovod struje.

Za pilote u Srbiji ovo je posebno važno jer mnogi lete iznad reka, jezera, splavova, bazena i obale mora na putovanju. U praksi, najviše uređaja strada ne od samog kontakta sa vodom, već od kasnijeg uključivanja dok je elektronika još vlažna ili već počinje korozija.

Dron pao u vodu, prvih deset minuta su presudni

Ako ste uspeli da izvučete dron iz vode, redosled poteza je jednostavan.

• Odmah ugasite uređaj ako je još pod naponom.
• Izvadite bateriju bez odlaganja.
• Ne pritiskajte tastere bez potrebe i ne pokušavajte proveru da li radi.
• Skinite propelere, memorijsku karticu i poklopce ako se lako uklanjaju.
• Obrišite spoljašnju vodu mekom suvom krpom, bez agresivnog tresenja.

Najveća greška je čuveno samo da vidim da li se pali. Upravo to često napravi kratak spoj koji uništi ploču, ESC, kameru ili gimbal. Ako je dron bio u slanoj ili hlorisanoj vodi, rizik je još veći jer korozija kreće veoma brzo.

Šta realno može da se spase

Dobra vest je da pad u vodu ne znači automatski totalnu štetu. Najčešće se mogu spasiti sledeće stvari.

• Memorijska kartica, ako je brzo izvađena i pravilno osušena.
• Kućište i mehanički delovi, ako nisu polomljeni pri udaru.
• Kamera i gimbal, ali samo ako voda nije dugo stajala unutra i ako nema korozije.
• Dron kao celina, u boljim slučajevima kada je bio kratko potopljen i nije ponovo uključen.

Najugroženiji deo je gotovo uvek baterija. Litijumske baterije posle kontakta sa vodom ne treba vraćati u upotrebu na svoju ruku. Ako se naduju, zagrejavaju ili imaju tragove oksidacije, bezbednost je prioritet i takva baterija se ne koristi dalje.

Sušenje nije isto što i popravka

Mnogi i dalje veruju da je dovoljno ostaviti dron u pirinču. To nije pouzdan metod. Pirinač može pomoći samo minimalno oko spoljne vlage, ali ne rešava vodu zarobljenu u konektorima, ispod štitnika i na elektronici.

Mnogo je važnije da dron stoji rastavljen koliko je bezbedno moguće, na suvom i provetrenom mestu. Ne treba ga sušiti fenom na jakoj temperaturi jer toplota može dodatno oštetiti plastiku, lepak, gimbal i senzore. Ako je uređaj upao u morsku vodu ili bazen, šanse za kasniju koroziju su ozbiljno veće nego kod slatke vode.

Upravo zato je za skuplje modele često pametnije odmah prekinuti eksperimentisanje i odneti uređaj u servis na pregled. Kod modernih DJI dronova proizvođač i sam savetuje oprez nakon kontakta sa vodom, posebno kada je reč o bateriji i elektronici. Više na DJI podršci.

Kada je servis jedina opcija

Servis je praktično obavezan ako primetite bilo koji od sledećih znakova.

• magljenje u kameri ili ispod stakla
• trzanje gimbala pri startu
• neprijatan miris elektronike
• greške senzora, kompasa ili IMU sistema
• tragove soli, kamenca ili zelene oksidacije
• bateriju koja se greje ili nepravilno puni

Za pilote u Srbiji to znači još jednu stvar. Ako dron koristite za posao, svadbe, inspekcije ili oglase nekretnina, improvizacija vas može koštati mnogo više od pregleda u servisu. Izgubljen termin snimanja ili nestabilan let na sledećem poslu često je skuplji od same intervencije.

Ako tek ulazite u svet letenja i želite da smanjite ovakve greške, praktična obuka za dron pilote pomaže da pilot nauči procenu rizika, izbor lokacije i postupke posle incidenta. Za još tema iz iste oblasti pogledajte ostale vesti o dronovima.

Kako sprečiti da dron završi u vodi

Prevencija je mnogo jeftinija od popravke. Nekoliko navika pravi najveću razliku.

• Ne poletajte sa ivice čamca, splava ili mokrog betona ako nemate stabilnu zonu za poletanje.
• Proverite vetar i povratnu rutu pre leta iznad vode.
• Ne oslanjajte se slepo na senzore jer refleksija vode može zbuniti sistem za pozicioniranje pri niskom letu.
• Držite veću rezervu baterije nego na letu iznad kopna.
• Ne letite prenisko radi kadra osim ako zaista znate kako se dron ponaša iznad vode.

U Srbiji je dodatni problem to što piloti često lete rekreativno na Adi, Dunavu, Savi ili manjim jezerima bez dovoljno iskustva u proceni vetra i udaljenosti. Tu nastaju najčešći padovi koji na papiru izgledaju banalno, a u praksi završavaju potpunim gubitkom letelice.

Za pilote i firme koje dron koriste profesionalno, ulaganje u pravilnu pripremu leta i proceduru posle incidenta često je važnije od same kupovine skupljeg modela. Ako vam treba podrška oko bezbednijeg uvođenja dronova u posao, više informacija je na sajtu Lomingo centra za obuku dron pilota i dron usluge.

U Srbiji letenje dronom reguliše Direktorat civilnog vazduhoplovstva, a opšta pravila bezbednog upravljanja i odgovornosti pilota treba pratiti i pre svakog rekreativnog leta. Zvanične informacije dostupne su na sajtu Direktorata civilnog vazduhoplovstva.

Izvor: DJI Support