Policijski dronovi, spasavanje ili nadzor

Policijski dronovi ponovo su u centru pažnje posle slučaja iz američkog grada Sent Pol, gde je dron stigao do deteta u nevolji oko dva minuta pre prvih policajaca i pomogao da spasavanje krene brže. Ali ista tehnologija koja može da skrati vreme reakcije odmah otvara i drugo pitanje. Gde prestaje hitna intervencija, a gde počinje nadzor građana. Za Srbiju je to važno već sada, jer svaka buduća nabavka ovakve opreme ne bi bila samo tehnološka odluka, već i pitanje pravila, transparentnosti i poverenja javnosti.

Policijski dronovi mogu da spasu minute koji odlučuju

Prema izveštaju DroneXL, Gradsko veće Sent Pola glasalo je o tome da policija konkuriše za grant Ministarstva pravde SAD u vrednosti od 200.000 dolara za kupovinu dodatnih dronova. Tema je postala još osetljivija pošto je samo dva dana ranije jedan od postojećih dronova pronašao dete sa autizmom koje se mučilo u vodi, pre dolaska patrola na lice mesta.

Policija je navela da je dron sa krova stigao do lokacije približno dva minuta pre prvih službenika, precizirao položaj deteta i preneo procenu stanja. U hitnim situacijama to nije mala razlika. Dva minuta mogu da znače brže izvlačenje iz vode, lakše lociranje nestale osobe, manje rizika za spasioce i bolju koordinaciju timova na terenu.

Program u Sent Polu je, kako se navodi, veoma nov. Tri Skydio X10 letelice aktivirane su krajem maja, po jedna za svaki patrolni distrikt, a u prve četiri nedelje obavile su 472 misije. To je više od ukupnog broja patrolnih letova tokom cele 2025. godine u tom gradu. Upravo takvi brojevi objašnjavaju zašto policije širom sveta gledaju na dronove kao na alat za brži odgovor.

Zašto se javnost protivi kada rezultati deluju korisno

Problem je u tome što uspešna akcija ne rešava automatski pitanje granica upotrebe. U Sent Polu su stanovnici protestovali protiv širenja programa, a deo odbornika je i pre glasanja najavio protivljenje. Razlog nije to što dron ne može da pomogne, već strah da tehnologija uvedena zbog spasavanja vremenom može da pređe u rutinski nadzor.

To je ključna tačka i za Srbiju. Ako se dron koristi za potragu za nestalom osobom, pregled poplavljenog terena ili procenu rizika pre ulaska ekipa na lice mesta, javni interes je lako razumljiv. Ako se, međutim, isti sistem koristi preširoko, bez jasnih pravila o tome kada se leti, koliko se podaci čuvaju i ko im pristupa, poverenje građana brzo pada.

Drugim rečima, tehnološko pitanje je zapravo pravno i društveno pitanje. Nije dovoljno kupiti dobar dron. Potrebno je objasniti svrhu, obim upotrebe, kontrolu i odgovornost.

Šta bi to značilo za Srbiju

U srpskom kontekstu, rasprava bi morala da ide u tri pravca. Prvi je javna bezbednost. Dronovi mogu da budu korisni u potragama, vanrednim situacijama, pregledima nepristupačnog terena i proceni opasnosti pre dolaska ekipa. Drugi je privatnost. Građani bi očekivali jasna pravila kada se dron koristi, u koje svrhe, ko odobrava let i kako se postupa sa snimcima. Treći je nabavka opreme. Ne kupuje se samo letelica, već i čitav sistem, softver, obuka operatera, održavanje i procedure.

Za domaće pilote i firme to znači da bi tržište bezbednosnih dron sistema moglo da raste, ali samo uz ozbiljne standarde. Nije isto prodati kameru za hobi letenje i uvesti platformu za hitne intervencije. Tu su važni pouzdanost veze, kvalitet senzora, rad noću, vremenska otpornost i upravljanje podacima.

Kada tema dođe do realne primene u sektoru bezbednosti, važan je i kadar. Bezbednosne misije i nadzor dronom traže mnogo više od osnovnog upravljanja letelicom. Potrebni su procedura, disciplina i razumevanje rizika na terenu.

Gde bi Srbija mogla da povuče granicu

Najzdraviji model bio bi jasan princip namenske upotrebe. To znači da se dronovi koriste za hitne intervencije, potragu, procenu opasnosti i slične situacije gde postoji očigledan javni interes, uz javno objavljena pravila i nadzor nad upotrebom. Sve što izlazi iz tog okvira tražilo bi mnogo strože obrazloženje i kontrolu.

Za Srbiju je posebno važno da se ne preskače faza stručne pripreme. Ko bude uvodio ovakve sisteme moraće da razume i operativni i regulatorni deo. Zato nije slučajno što sve više pažnje dobijaju programi kao što je centar za obuku dron pilota, posebno kada firme i timovi žele da uvedu dronove u bezbednosne ili interventne zadatke bez skupih početnih grešaka.

Zaključak je jednostavan. Dron koji prvi stiže do mesta nesreće može da bude snažan argument za širu upotrebu. Ali upravo zato što je moćan, mora da bude i jasno ograničen. Ako Srbija bude uvodila slične sisteme, granica ne bi smela da se crta tek posle nabavke, već pre nje. Za još tema iz ove oblasti pogledajte ostale vesti o dronovima.

Izvor: DroneXL