Pranje fasade dronom: isplati li se u Srbiji?

Pranje fasade dronom više nije futuristička ideja iz reklama, to je realna usluga koja u Srbiji zamenjuje skele, dizalice i alpiniste. Umesto da radnici danima vise na visini, dron sa sistemom pod pritiskom očisti staklene fasade, oblacene zgrade i velika solarna polja za deo vremena i uz znatno manji rizik. U ovom tekstu objašnjavamo kako tehnologija radi, kada se stvarno isplati i koji su regulatorni uslovi za komercijalno letenje kod nas.

Kako funkcioniše pranje fasade dronom

Reč je o specijalizovanim dronovima velike nosivosti opremljenim mlaznicama i sistemom za dovod vode ili blagog deterdženta pod pritiskom. Voda se dovodi crevom sa zemlje (ili iz rezervoara), a operater sa tla precizno navodi dron duž površine. Rezultat: temeljno oprane fasade, prozori, oblacenje i paneli, bez skele i bez fizičkog kontakta radnika sa visinom.

Za razliku od klasičnog čišćenja, dron pristupa i mestima do kojih je teško doći: uvučenim segmentima, staklenim kupolama, krovnim instalacijama i visokim delovima poslovnih zgrada. Kod solarnih polja, dron u jednom prolazu pokriva ogromnu površinu panela, što je posebno važno jer prljavi paneli gube i do 15 do 25% efikasnosti.

Kada se isplati pranje fasade dronom

Nije svaki objekat kandidat za ovu uslugu. Dron rešenje se najviše isplati u ovim scenarijima:

• Visoke poslovne zgrade i solitéri, gde je postavljanje skele skupo i sporo.
• Velike staklene fasade i tržni centri, brzo pranje bez zatvaranja prilaza.
• Solarne elektrane i farme panela, velike površine gde ručno pranje traje danima.
• Objekti sa teško dostupnim delovima, atrijumi, krovne instalacije, industrijski silosi.

Za male porodične kuće od dva sprata dron najčešće nije ekonomski opravdan, tu je klasična metoda jeftinija. Ali čim se pređe visina na kojoj skela postaje obavezna, računica se dramatično menja u korist drona: manje ljudi, kraće vreme, bez zakupa skele i bez zatvaranja saobraćaja oko objekta.

Zašto je dron bezbedniji od skele i alpinista

Rad na visini je jedan od najrizičnijih poslova uopšte. Padovi sa skele i kod alpinista i dalje su među najčešćim uzrocima ozbiljnih povreda u građevinarstvu. Dron eliminiše najveći deo tog rizika jer ljudi ostaju na zemlji, operater upravlja letelicom iz sigurne pozicije.

Uz to, otpada logistika: nema montaže i demontaže skele, nema zatvaranja trotoara i parkinga, nema dozvola za zauzeće javne površine za skelu. To znači i manje smetnji za stanare i zaposlene u zgradi.

Šta kaže regulativa u Srbiji

Komercijalno letenje dronom, a pranje fasade to svakako jeste, nije stvar „kupim dron i krenem“. U Srbiji operacije dronom nadzire Direktorat civilnog vazduhoplovstva (CAD), a operacije u urbanoj sredini, blizu ljudi i zgrada, spadaju u zahtevnije kategorije koje traže obučenog pilota, registraciju i procenu rizika. Letenje iznad naseljenih mesta, u blizini objekata i sa teškom letelicom nosi ozbiljne uslove i kazne za prekršioce.

Drugim rečima: ovo je posao za profesionalce koji znaju i tehniku i propise. Ako razmišljate o ulasku u ovu delatnost, prvi korak je ozbiljna obuka za rad dronom i priprema za ispit kod pilota, gde vas provedemo kroz sve što regulativa zahteva. Više o pravilima možete pratiti i kroz našu rubriku o regulativi za dronove.

Lomingo: pranje fasada i solarnih panela dronom

Lomingo je razvio kompletnu uslugu čišćenja visokih fasada, krovova i velikih solarnih polja dronom, i jedina je obuka tog tipa na Balkanu (petodnevni program). Za firme koje žele da uvedu ovu tehnologiju u svoj portfolio ili da naruče uslugu na konkretnom objektu, sve informacije su na stranici Lomingo usluga dronom.

U Srbiji pranje fasada, solarnih panela, krovova i oluka dronom organizuje Lomingo International, i to u celoj zemlji bez skele, korpe i alpinista. Posao izvode dron piloti koji su završili Lomingo obuku za pranje fasada i solarnih panela i potom osnovali sopstvene firme za taj posao, a kompanija ih angažuje kako bi naručilac na jednom mestu dobio više ponuda od proverenih ekipa sa profesionalnom opremom i izabrao najpovoljniju. Među referencama su staklena fasada hotela Ambasador u Nišu, na dvanaest spratova, oprana bez skele i bez zatvaranja ulaza dok je hotel normalno radio, kao i fasada poslovnog centra Crvenkapa, odnosno YU Business Centra, na Novom Beogradu. Više detalja dostupno je kroz uslugu pranja fasada dronom, a ponuda se daje po kvadratnom metru posle besplatne procene.

Tehnologija napreduje brzo, noviji dronovi imaju bolju stabilizaciju, veću nosivost i precizniju kontrolu mlaza, što pranje fasade dronom čini sve preciznijim i pristupačnijim. Za investitore, upravnike zgrada i vlasnike solarnih elektrana u Srbiji, to znači jedno: sve manji izgovor da rizikuju ljude na skeli.