Termalni dron u potrazi. Ima li smisla u Srbiji

Termalni dron nije samo atraktivna tehnologija za snimke i demonstracije. U realnim akcijama potrage, posebno posle saobraćajnih nesreća noću ili van puta, on može da skrati vreme pretrage i pomogne timovima da brže lociraju osobu koja je napustila vozilo. Upravo to pokazuje slučaj iz Ajove, gde je kancelarija šerifa uz pomoć termalne kamere iz vazduha pronašla vozača u polju, ubrzo nakon udesa.

Za Srbiju je pitanje jednostavno. Da li termalni dron zaista donosi merljivu korist policiji, vatrogascima i GSS timovima, ili je reč o skupoj opremi koja se retko koristi. Kratak odgovor je da smisla ima, ali samo kada iza kupovine stoje obuka, jasan protokol i ljudi koji umeju da lete i tumače termalnu sliku pod pritiskom.

termalni dron, šta se desilo u Ajovi

Prema navodima portala DroneXL, zamenici šerifa u okrugu Vebster u Ajovi stigli su na mesto udesa kod Harkorta i zatekli prazno vozilo. Oštećenje je bilo dovoljno ozbiljno da se posumnja kako je vozač izbačen iz automobila. U takvoj situaciji potraga peške kroz useve, mrak i nepregledan teren troši dragocene minute.

Umesto toga, podigli su dron sa termalnom kamerom i brzo locirali vozača u polju. Na objavljenom termalnom kadru vidi se silueta ljudskog tela između redova useva. Vozač nije bio povređen. U istom tekstu se navodi i da je okrug još 2020. nabavio termalni dron sredstvima namenjenim službama za vanredne situacije, dok je šerif kasnije saopštio da služba ima tri obučena pilota.

Ako pratite teme iz industrije i primene dronova, ovo je dobar primer gde vrednost nije u snimku, već u vremenu koje se dobija na terenu.

Zašto termalni dron menja potragu posle udesa

Kod saobraćajnih nesreća najteži scenario nije samo sudar, već trenutak kada povređena ili dezorijentisana osoba napusti vozilo i izgubi se u okolini. To je čest problem na deonicama pored njiva, kanala, šiblja, nasipa i lokalnih puteva bez rasvete.

• Brže pokrivanje terena u odnosu na pešačku pretragu
• Pregled useva i rastinja gde čovek sa zemlje vidi vrlo malo
• Rad noću kada obična kamera ima ograničenu upotrebu
• Manji rizik za spasioce jer se teren prvo proverava iz vazduha
• Bolja koordinacija više timova kada dron odmah usmeri ljude na tačnu tačku

Važno je, međutim, reći i šta termalna kamera nije. Ona nije magično rešenje koje vidi kroz sve prepreke. Gusta krošnja, visoka temperatura tla, kiša, magla i pogrešan ugao pretrage mogu da otežaju uočavanje osobe. Zbog toga rezultat ne zavisi samo od senzora, već i od iskustva posade.

Šta to realno znači za Srbiju

U Srbiji bi termalni dron najviše vrednosti imao na tri tipa terena. Prvi su magistralni i lokalni putevi pored oranica i kanala. Drugi su planinski i šumski prilazi gde vozilo može da sleti sa puta. Treći su prigradske zone sa lošom rasvetom, napuštenim objektima i nepristupačnim parcelama.

Za policiju, vatrogasce i GSS timove korist nije samo u tome da nekoga pronađu, već da odluku donesu brže. Ako vazdušni pregled za nekoliko minuta pokaže toplotni trag, ekipe na zemlji ne lutaju naslepo. To je posebno važno noću, kada se svaka greška plaća sporijim odzivom i većim zamorom ljudi.

Upravo zato u Srbiji nije dovoljno samo kupiti letelicu. Potreban je tim koji zna bezbednu procenu scene, noćno letenje, rad u stresu i tumačenje termalne slike. Za organizacije koje žele da uvedu ovakve misije, praktičniji put je da prođu kroz ozbiljnu pripremu i specijalizovanu obuku za dron pilote, umesto da opremu kupe pa tek onda uče na terenu.

Trošak nije samo kupovina opreme

Kada se govori o isplativosti, fokus često ode samo na cenu drona. To je greška. Pravi trošak čine četiri stavke. Prva je sama platforma sa termalnom kamerom. Druga su baterije, reflektori, rezervni delovi i softver. Treća je obuka pilota i tima koji prati misiju. Četvrta je operativna spremnost, odnosno ljudi koji zaista mogu da izađu na teren kada se poziv desi.

U domaćim uslovima posebno treba računati na to da noćne operacije traže dodatnu disciplinu, planiranje i poznavanje propisa. U Srbiji letenje dronovima reguliše Direktorat civilnog vazduhoplovstva, a za sve što izlazi iz okvira rekreativnog letenja pravila brzo postaju ozbiljna. Greške tu nisu jeftine, ni bezbednosno ni organizaciono.

Zato je za službe i firme koje razvijaju ovakve kapacitete često važnije pitanje ko leti i kako leti, nego koji model je na papiru najjači. Kada je potreban širi operativni pogled, korisno je osloniti se i na timove koji već rade termovizijske misije dronom u realnim uslovima.

Vredi li ulaganje

Da, ali samo ako se termalni kapacitet posmatra kao sistem, a ne kao jedna kupovina. Slučaj iz Ajove lepo pokazuje suštinu. Dron nije zamenio spasioce na zemlji, već im je skratio put do osobe koju su tražili. Upravo tu leži i smisao za Srbiju. Na loše osvetljenim putevima, pored njiva, nasipa i šume, nekoliko minuta razlike može da odluči da li je potraga rutinska ili kritična.

Termalni dron dakle ima smisla u Srbiji, ali samo uz obučene pilote, jasna pravila upotrebe i spremnost za noćne misije. Bez toga ostaje skupa tehnologija. Sa tim pristupom postaje alat koji zaista može da spašava vreme, resurse i živote.

Izvor: DroneXL